Непал

Савезна Демократска Република Непал संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल (непалски)
Застава Грб
Крилатица: Мајка и домовина су важније од небеса (неп. जननी जन्मभूमिश्च स्वर्गादपि गरीयसी)
Химна: Ми смо стотине цвећа (неп. सयौं थुँगा फूलका)
Главни град	Катманду
Службени језик	непалски
Владавина
Облик државе	Савезна република
— Председник	Рам Чандра Паудел
— Потпредседник	Рам Сахаја Јадав
— Председник Владе	Балендра Шах
Историја
Независност	25. септембар 1768.
— Проглашење републике	28. мај 2008.
Географија
Површина	‍
— укупно	147.181 km2 (93)
— вода (%)	1,8
Становништво	‍
— 2024.	31.122.387 (49)
— густина	211,46 ст./km2
Привреда
Валута	Непалска рупија
— стоти део валуте	‍NPR‍
Остале информације
Временска зона	UTC +5:45
Интернет домен	‍.np‍
Позивни број	++997

Непал (неп. नेपाल), званично Савезна Демократска Република Непал (неп. संघीय लोकतान्त्रिक गणतन्त्र नेपाल), планинска је континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије. Највећим делом је смештен на Хималајима, али обухвата и делове Индо-гангске низије. На северу се граничи са Тибетанским аутономним регионом Народне Републике Кине, а на југу, истоку и западу са Индијом, док га од Бангладеша дели уски Силигури коридор, а од Бутана индијска савезна држава Сиким. Непал одликује разнолика географија, која обухвата плодне равнице, субалпске шумовите брежуљке и осам од десет највиших планина на свету, укључујући Монт Еверест, највишу тачку изнад нивоа мора на Земљи. Катманду је главни и највећи град у земљи. Непал је мултиетничка, вишејезичка, мултирелигијска и мултикултурална суверена држава, у којој је непалски језику званични језик.

Име „Непал” се први пут помиње у текстовима из ведског периода Индијског подконтинента, ере у древном Непалу када је утемељен хиндуизам, који је и данас доминантна религија у земљи. Средином првог миленијума пре нове ере, Гаутама Буда, оснивач будизма, рођен је у Лумбинију на југу Непала. Делови северног Непала били су културолошки уско повезани са Тибетом. Централно позиционирана Долина Катманду развијала се под утицајем Индоаријаца и представљала је седиште просперитетне конфедерације народа Невари познате као Непал мандала. Хималајским краком древног Пута свиле доминирали су управо трговци из ове долине, а овај космополитски регион развио је специфичну традиционалну неварску уметност и архитектуру. До осамнаестог века, Краљевство Горка остварило је Уједињење Непала. Династија Шах утемељила је Краљевство Непал, а касније је формирала савез са Британском империјом, током владавине премијера из премијерске династије Рана. Земља никада није била колонизована, већ је служила као тампон-држава између Царске Кине и Британске Индије. Парламентарна демократија је уведена 1951. године, али су је непалски монарси два пута суспендовали — 1960. и 2005. године. Грађански рат у Непалу, који је трајао током 1990-их и почетком 2000-их година, резултирао је успостављањем секуларне републике 2008. године, чиме је укинута последња хиндуистичка монархија на свету. Устав Непала, усвојен 2015. године, дефинише земљу као савезну парламентарну републику подељену на седам покрајина. У септембру 2025. године, протести против забране друштвених мрежа, економске неравноправности и корупције изазвали су немире, што је довело до људских жртава и оставке премијера.

Спољна политика Непала је примарно усмерена на неутралност, очување суверенитета и мултилатералну сарадњу. Непал је примљен у Уједињене нације 1955. године, а споразуми о пријатељству потписани су са Индијом 1950. и Кином 1960. године. Земља је домаћин сталног секретаријата Јужноазијског удружења за регионалну сарадњу (САРК), чији је уједно и један од оснивача. Непал је такође члан Покрета несврстаних и БИМСТЕК иницијативе. У спољним односима Непала посебан нагласак се ставља на примање развојне помоћи, изградњу трговинских партнерстава, као и на промоцију мира и стабилности унутар Јужне Азије.

Географија

Главни чланак: Географија Непала

Топографска карта Непала.

Непал има приближно трапезоидни облик, дужине око 800 km и ширине око 200 km, са укупном површином од 147.516 km². Кључни геолошки процеси на овом поднебљу отпочели су пре 75 милиона година, када је Индијска плоча, тада део јужног суперконтинента Гондвана, почела да се креће ка североистоку услед ширења океанског дна на њеном југозападу, а касније на југу и југоистоку. Истовремено, пространа океанска кора Великог Тетиса на североистоку почела је да се подвлачи под Евроазијску плочу. Ови двојни процеси, вођени конвекцијом у Земљином плашту, створили су Индијски океан и довели до тога да индијска континентална кора на крају подвати под евроазијску масу, уздижући моћни планински венац Хималаја.

Новонастале планинске баријере блокирале су токове река и створиле велика језера, која су се пробила тек пре око 100.000 година, обликујући плодне долине у брдским пределима попут долине Катманду. У западним регионима земље, речни токови су били превише снажни да би их планински масиви зауставили, па су усекли неке од најдубљих клисура на свету. Непосредно јужно од Хималаја који су се подизали, кретање плоча створило је огроман геолошки ров који се брзо напунио речним наносом и данас представља Индо-гангску низију. Непал се готово у потпуности налази унутар ове зоне судара плоча и заузима централни део хималајског лука, обухватајући готово трећину Хималаја чија укупна дужина износи 2.400 km, при чему се мали појас на самом југу земље протеже у Индо-гангску низију, док два округа на северозападу досежу до Тибетанске висоравни.

Монт Еверест, највиши планински врх на Земљи, налази се на граници Непала и Кине.

Непал је подељен на три главна природно-географска појаса позната као Химал (планински венац), Пахад (брдски предео) и Терај (низија). Химал представља изразито планински регион под вечним снегом смештен у венцу Великих Хималаја и заузима северни део земље. Овај појас обухвата највише тачке на свету, укључујући и врх Монт Еверест (на непалском Сагармата) са висином од 8.848,86 m, који се налази на самој граници са Кином. Више од 340 људи је изгубило живот приликом успона на Монт Еверест, а процењује се да око 200 тела и даље лежи на планини. Поједина од ових одлично очуваних тела временом су постала препознатљиви оријентири дуж већ успостављених пењачких рута. Поред Евереста, још седам светских врхова виших од осам хиљада метара налази се у Непалу или на његовој граници са Тибетом: Лоце, Макалу, Чо оју, Канченџунга, Даулагири, Анапурна и Манаслу. Пахад је планински регион у којем углавном нема вечитог снега. Висине планина варирају од 800 до 4.000 m, са постепеним прелазом са суптропске климе у нижим деловима испод 1,200 m на алпску климу изнад 3.600 m. Венац Нижих Хималаја, који досеже висине од 1.500 до 3.000 m, чини јужну границу овог региона, где се суптропске речне долине смењују са брдима северно од овог ланца. Густина насељености је веома висока у долинама, али је приметно мања изнад 2.000 m и изузетно ниска изнад 2.500 m, где током зиме повремено пада снег. Јужне низијске равнице или Терај, које се граниче са Индијом, чине северни обод Индо-гангске низије. Терај је низијски регион који обухвата и неколико нижих брдских ланаца. Ове равнице су формирале и својим наносима прехрањују три велике хималајске реке: Коши, Гандак (Нарајани) и Гагра, као и неколико мањих водотокова који извиру испод сталне снежне границе. Овај регион карактерише суптропска до тропска клима. Најизразитији спољашњи ланац брда, познат као Сивалик или ланац Чурија, са висинама од 700 до 1.000 m, означава крајњу границу Гангске равнице. Простране и ниске долине које се називају Унутрашње терајске долине (Бхитри Тарај Упатјака) пружају се северно од ових брда на неколико места у земљи.

Кепенова класификација климата за Непал.

Индијска плоча наставља своје кретање ка северу у односу на Азију брзином од око 50 mm годишње. Оваква тектонска активност чини Непал изразито трусном зоном, па периодични и веома разорни земљотреси представљају огромну препреку развоју земље. Ерозија Хималаја је изузетно важан извор наноса који овим рекама отиче све до Индијског океана. Река Саптакоши, посебно, преноси огромне количине муља из Непала, али услед наглог пада нагиба у индијској држави Бихар изазива катастрофалне поплаве и честе промене речног корита, због чега је у народу позната као „туга Бихара”. Сваке године током сезоне монсуна, велике поплаве и клизишта односе људске животе, шире болести, уништавају плодна поља и потпуно паралишу саобраћајну инфраструктуру земље.

Непал је подељен на пет климатских зона које углавном прате надморску висину. Тропска и суптропска зона налазе се испод 1.200 m, умерена зона се простире од 1.200 до 2.400 m, хладна зона је између 2.400 и 3.600 m, субарктичка обухвата појас од 3.600 do 4.400 m, док се арктичка зона налази изнад 4.400 m надморске висине. У Непалу се смењује пет годишњих доба: лето, монсун, јесен, зима и пролеће. Хималајски масив током зиме потпуно блокира продор хладних ветрова из Централне Азије и истовремено чини северну границу монсунских ваздушних струјања.

Биодиверзитет

Ова мапа земљишног покривача Непала израђена на основу Landsat података високе резолуције (2010) јасно показује да шумски покривач доминира територијом земље.

У поређењу са својом укупном површином, Непал поседује несразмерно велику разноврсност биљног и животињског света. Територија Непала у целини заправо представља западни део источнохималајске тачке врелог биодиверзитета са наглашеним биолошким и културним варијететима. Драматичне разлике у надморској висини (од 60 m изнад нивоа мора у низинама Тераја, па све до 8.848 m на Монт Евересту) условиле су развој великог броја различитих биома. Источна половина Непала је знатно богатија биодиверзитетом јер прима већу количину падавина у односу на западне делове, где на вишим надморским висинама преовлађују сурови услови налик онима у арктичким пустињама. Непал представља природно станиште за 4,0% свих врста сисара, 8,9% врста птица, 1,0% врста гмизаваца, 2,5% врста водоземаца, 1,9% врста риба, 3,7% врста дневних лептира, 0,5% врста ноћних лептира и 0,4% свих врста паукова. Кроз својих 35 шумских типова и 118 екосистема, Непал је дом за 2% свих светских врста скривеносеменица, 3% папратњача и 6% маховина.

Индијски носорог настањује суптропске травнате пределе у равницама Тераја.

Шумски покривач Непала заузима површину од 59.624 km², што представља 40,36% укупне територије земље, са додатних 4,38% под жбунастом вегетацијом, чиме је под шумама укупно 44,74% земље – што је пораст од 5% од почетка новог миленијума. У јужним равницама, екорегион терајско-дуарских савана и пашњака обухвата неке од највиших трава на свету, као и густе шуме сала (Shorea robusta), тропске зимзелене шуме и тропске листопадне приобалне шуме. У нижим брдским пределима (од 700 до 2.000 m) распрострањене су суптропске и умерене листопадне мешовите шуме у којима углавном доминирају сал (на нижим висинама), чилауне (Schima wallichii) и катус (Castanopsis indica), као и суптропске борове шуме у којима преовлађује дугоигличасти бор. Средња брда (од 2.000 до 3.000 m) карактеришу шуме храста и рододендрона. Субалпске четинарске шуме покривају појас од 3.000 до 3.500 m и у њима доминирају храст (нарочито на западу), хималајска јела, хималајски бор и хималајска цуга, док је рододендрон такође веома чест. Изнад 3.500 m на западу и 4.000 m на истоку, четинари постепено уступају место алпским пашњацима и жбунастим заједницама у којима у потпуности доминира рододендрон.

Међу значајним дрвенастим врстама истиче се Azadirachta indica, у народу позната као ним, која поседује опор укус и има изузетно широку примену у традиционалној биљној медицини, као и бујни Ficus religiosa, познатији као пипал дрво или света смоква. Мотив овог дрвета налази се чак и на древним печатима археолошког локалитета Мохенџо-даро, а према записима из Пали канона, управо је под овим стаблом Гаутама Буда доживео своје потпуно просвећење.

Већина суптропских зимзелених широколисних шума у нижим хималајским пределима потиче од древне терцијарне флоре Великог Тетиса. Како је Индијска плоча у судар са Евроазијом формирала и постепено уздизала Хималаје, аридна и полуаридна медитеранска флора била је потиснута ка вишим пределима и током наредних 40–50 милиона година успешно се прилагодила хладној алпској клими. Ова тачка врелог биодиверзитета била је током неогена поприште масовне размене и мешања индијских и евроазијских биљних и животињских врста. Једна врста сисара (хималајски пољски миш), по две врсте птица и гмизаваца, девет врста водоземаца, осам врста риба и 29 врста дневних лептира представљају искључиве ендеме Непала.

Хималајски монал (данфе), национална птица Непала, гнезди се у високим пределима Хималаја.

Непал је дом за 107 угрожених врста према црвеној листи МСПН-а (IUCN), од чега 88 чине животињске врсте, 18 биљне врсте, док је једна врста из групе гљива и протиста. Међу њима су угрожени Бенгалски тигар, Црвена панда, Азијски слон, хималајски мошусни јелен, индијски биво и Јужноазијски речни делфин, као и крајње угрожени Гавијал, индијска велика дропља и бенгалски суп, који је доведен на саму ивицу изумирања због уношења леша задојених стоком која је претходно лечена диклофенаком. Свеприсутно и еколошки погубно ширење људских насеља током последњих деценија озбиљно је угрозило дивљи свет Непала. Као одговор на то, систем националних паркова и заштићених подручја, који је први пут успостављен 1973. године доношењем Закона о националним парковима и заштити дивљих животиња, значајно је проширен и унапређен. Отварање специјализованих „ресторана за супове”, уз истовремену потпуну забрану ветеринарске употребе диклофенака, резултирало је постепеним опоравком и растом броја бенгалских супова у природи. Програм заједничког управљања шумама, у којем трећина укупног становништва земље директно учествује у контролисању четвртине укупних шумских подручја, значајно је помогао развоју локалних економија и истовремено ублажио конфликте између људи и дивљих животиња. Програми контролисаног размножавања врста у заробљеништву, заједно са војним патролама које помажу локалним заједницама и оштрим сламањем криволова и кријумчарења, довели су до тога да се нелегални лов на крајње угрожене тигрове, слонове и носороге сведе готово на нулу, због чега њихов број данас бележи стабилан раст. Непал поседује десет националних паркова, три резервата природе, један ловачки резерват, три заштићена подручја и једанаест заштићених тампон зона, што укупно покрива површину од 28.959,67 km² односно 19,67% укупне територије земље, док је десет влажних подручја (мочвара) регистровано под окриљем Рамсарске конвенције. Упркос овим мерама заштите природе, Непал се у међународним извештајима конзистентно рангира као једна од најзагађенијих земаља на свету.

Историја

Главни чланак: Историја Непала

Древни Непал

Ова слика у једном храму у Лаосу приказује легенду о рођењу Гаутаме Буде око 563. године пре н. е. у Лумбинију, у западном Непалу.

Пре око 55.000 година, први модерни људи стигли су на Индијско потконтинент из Африке, где су се претходно развили. Најранији познати остаци модерног човека у Јужној Азији датирају од пре око 30.000 година. Из истог периода потичу и најстарији откривени археолошки докази о људским насеобинама на територији Непала.

Након 6500. године пре н. е. у Мехргарху и другим локалитетима на простору данашњег Балучистана појављују се први јасни докази о доместификацији пољопривредних култура и животиња, изградњи трајних објеката и складиштењу вишкова хране. Ове заједнице су се постепено развиле у цивилизацију долине Инда, која представља прву урбану културу у јужној Азији. Праисторијски локалитети палеолитског, мезолитског и неолитског порекла откривени су у ланцу Сивалик унутар округа Данг. Верује се да су најранији становници модерног Непала и суседних области били управо људи из цивилизације долине Инда. Претпоставља се да су дравидски народи, чија историја претходи почетку бронзаног доба на Индијском потконтиненту (око 6300. године пре н. е.), насељавали ову област пре доласка других етничких група попут Тибето-Бурманаца и Индоаријаца. До 4000. године пре н. е. тибето-бурмански народи су стигли до Непала, било директно преко Хималаја са Тибета, или преко Мјанмара и североисточне Индије. Историчарка Стела Крамриш (1964) наводи постојање старијег етничког супстрата преддравидских и дравидских племена која су боравила у Непалу пре Невара, који су чинили већину древног становништва долине Катманду.

У комплексу храма Чангу Нарајан налази се камени натпис из 464. године н. е., што је први јавни натпис у Непалу након Ашокиног стуба у Лумбинију (око 250. године пре н. е.).

Крајем ведског периода, Непал се почиње спомињати у различитим хиндуистичким текстовима, као што су касни ведски спис Атхарваведа Паришишта и постведска Атхарваширша упанишада. Династија Гопал Банса се у историјским изворима наводи као најстарија лоза која је управљала овим централним хималајским краљевством под именом „Непал”. Након Гопала власт су преузели Кирате, који су према одређеним хроникама владали дуже од шеснаест векова. Према епу Махабхарата, тадашњи краљ Кирата лично је отишао да узме учешће у чувеној бици код Курукшетре.

Око 600. године пре н. е. у јужним областима Непала појавила су се мала краљевства и племенски савези. Из једног од њих, под именом држава Шакја, потекао је принц који је касније одбацио свој владарски статус ради аскетског живота, утемељио Будизам и остао запамћен као Гаутама Буда (традиционално датиран између 563. и 483. године пре н. е.). Током наредних векова, Непал се афирмисао као духовни центар и сигурно уточиште; одиграо је веома важну улогу у ширењу будизма према Источној Азији преко Тибета и помогао у очувању бројних вредних хиндуистичких и будистичких рукописа.

До 250. године пре н. е. јужни региони су потпали под утицај Маурјанског царства. Цар Ашока ходочастио је у Лумбини и подигао камени стуб на месту Будиног рођења; натпис на овом стубу означава званични почетак поуздано документоване историје Непала. Цар Ашока је такође посетио долину Катманду и изградио споменике у знак сећања на Гаутама Будин боравак на том простору. До 4. века нове ере, већи део Непала налазио се под снажним утицајем Гупта царства.

У долини Катманду, племе Личави потиснуло је Кирате према истоку, па је династија Личави преузела власт око 400. године н. е. Личави су градили велике споменике и иза себе оставили серију камених записа, на основу којих је готово у потпуности реконструисана историја овог периода. Тибетански владар Сонгцен Гампо је 641. године послао војску која је вратила Нарендрадеву на трон Личавија и потчинила Непал. Након тога, поједини делови Непала и државе Личави налазили су се под директним политичким утицајем Тибетанског царства. Династија Личави је почела да слаби крајем 8. века, након чега је уследила владавина династије Тхакури. Краљеви из ове лозе управљали су земљом све до средине 11. века н. е., али је о овом раздобљу сачувано веома мало података, због чега се оно у историографији често назива „мрачним периодом”.

Средњовековни Непал

Долина Синџа, која се сматра прапостојбином Хаса и непалског језика, налазила се у самом срцу Хас Мала царства.

У 11. веку, у западном Непалу се уздигло моћно царство народа Хас, чија је територија на врхунцу моћи обухватала већи део западног Непала, као и делове западног Тибета и индијске државе Утараканд. До 14. века, ово царство се распало на лабави савез од 22 државе, у историографији познате као Баисе Раџја. Богата култура и језик народа Хас проширили су се током наредних векова широм Непала, па чак и до Индокине; њихов језик, који је касније преименован у непалски језик, постао је лингва франка Непала, као и великог дела североисточне Индије.

У југоисточном Непалу, на самој граници са индијском државом Бихар, Симраунгад је око 1100. године постао престоница династије Карнат од Митиле, а уједињени Тирхут је стајао као моћно краљевство дуже од 200 година, чак управљајући Катмандуом током једног краћег периода. Након три века муслиманске владавине која је уследила, Тирхут је потпао под контролу династије Сен од Макванпура. У источним брдским пределима, конфедерација кнежевина народа Кират управљала је простором између Катмандуа и Бенгала.

Трг Дурбар у Патану, један од три дворска трга у долини Катманду, изградила је династија Мала у 17. веку. Тргови Дурбар представљају врхунац вишевековног развоја непалске уметности и архитектуре.

У долини Катманду, припадници династије Мала, који се од древних времена спомињу на различитим местима у непалској историји, учврстили су своју власт у Катмандуу и Патану до средине 14. века. Чланови ове династије су у почетку управљали долином под суверенитетом Тирхута, али су успоставили потпуно независну владавину крајем 14. века, паралелно са пропадањем Тирхута. Џајастхити Мала је крајем 14. века спровео свеобухватне друштвено-економске реформе, међу којима је најважнија била формално увођење кастинског система. Поделом староседелачког неаријског будистичког становништва на касте по узору на хиндуистички систем од четири варне, он је створио снажан модел за санскритизацију и хиндуизацију домицилних нехиндуистичких племенских заједница у свим кнежевинама широм Непала. До средине 15. века, Катманду је прерастао у моћно царство које се, према записима Вилијама Киркпатрика, простирало од Дигарчија или Шигацеа на Тибету па све до Тирхута и Гаје у Индији.

Крајем 15. века, принчеви из династије Мала поделили су своје краљевство на четири дела – Катманду, Патан и Бактапур унутар саме долине, и Банепу на истоку. Ривалство у престижу између ове братске владарске лозе довело је до правог процвата уметности и архитектуре у централном Непалу, као и до изградње чувених тргова Дурбар у Катмандуу, Патану и Бактапуру. Међутим, њихова међусобна подела и дубоко неповерење на крају су узроковали њихов пад крајем 18. века, што је коначно омогућило уједињење Непала у модерну државу.

Изузев једног изразито разорног пљачкашког похода на долину Катманду средином 14. века, Непал је остао углавном поштеђен и нетакнут муслиманским инвазијама на Индију које су отпочеле још у 11. веку. Током периода Могулског царства дошло је до великог прилива Хиндуса високих касти из Индије на територију Непала. Они су се убрзо помешали са домаћим народом Хас, па је до 16. века у Непалу постојало око 50 кнежевина под влашћу Раџпута, укључујући већ поменуте 22 државе (Баиси) на западу и 24 државе Чаубиси источно од њих, у западно-централном Непалу. У том раздобљу се учврстило широко распрострањено уверење да је Непал остао последњи истински бастион чистог хиндуизма у време када је индијска култура већ била под вишевековним утицајем моголске, а касније и британске колонијалне власти. Краљевство Горка, једна од држава из савеза Чаубиси, израсла је у веома утицајну и амбициозну државу са великом репутацијом заснованом на праведности, након што је кодификовала прве законе утемељене на хиндуизму у непалским брдима.

Уједињење, експанзија и консолидација (1768–1951)

Средином 18. века, Притви Нарајан Шах, владар Горке, отпочео је војно-политичку мисију стварања онога што ће постати савремени Непал. Свој поход је започео тако што је прво осигурао неутралност суседних планинских краљевстава. Након неколико крвавих битака и дуготрајних опсада, међу којима се посебно истиче Битка код Киртипура, успео је да освоји долину Катманду 1769. године. Контрола државе Горка достигла је свој врхунац када су се под непалском влашћу нашле територије од краљевстава Кумаон и Гарвал на западу, па све до Сикима на истоку. Међутим, територијални спор са Тибетом око контроле над планинским превојима и унутрашњим долинама Тингри испровоцирао је кинеског цара из династије Ћинг да покрене Кинеско-непалски рат, што је приморало Непалце на повлачење до својих северних граница. Ривалство између Краљевства Непал и Источноиндијске компаније око контроле над државицама које су се граничиле са Непалом на крају је довело до Англо-непалског рата (1815–1816). Британци су у почетку потценили непалску војску и претрпели су озбиљне поразе, све док нису ангажовали далеко веће војне ресурсе него што су првобитно планирали. Тада је започела светска репутација Гурки као изузетно храбрих и неустрашивих ратника. Рат је окончан потписивањем Сугаулског споразума, на основу којег је Непал био принуђен да уступи велики део недавно освојених територија.

Фракционализам и жестоки сукоби унутар саме краљевске породице довели су до дугог периода нестабилности. Током 1846. године откривена је завера која је показала да је тадашња владајућа краљица планирала свргавање Џунга Бахадура Кунвара, војног лидера чији је утицај нагло растао. Ово откриће је довело до масакра у Коту; оружани сукоби између војних лица и државних службеника лојалних краљици резултирали су погубљењем неколико стотина принчева и племенских вођа широм земље. Бир Нарсинг Кунвар је из овог сукоба изашао као апсолутни победник и утемељио је моћну династију Рана, поставши познат под именом Џунг Бахадур Рана. Краљ је претворен у само формалну фигуру без стварне моћи, док је функција премијера постала извршна и наследна. Чланови династије Рана били су изразито пробритански настројени и пружили су значајну војну помоћ Британцима током Индијског устанка 1857. године (а касније и у оба светска рата). У знак захвалности за војну помоћ приликом гушења устанка и очувања британске контроле над Индијом, Британци су 1860. године поклонили Непалу поједине делове западног региона Терај (та територија је у народу остала позната као Наја Мулук – нова земља). Уједињено Краљевство и Непал су 1923. године формално потписали Споразум о пријатељству који је у потпуности заменио стари Сугаулски споразум из 1816. године.

Древни хиндуистички обичај сати, према којем се удовица свесно жртвовала спаљивањем на погребној ломачи свога мужа, званично је забрањен 1919. године, док је ропство законски укинуто 1924. године. И поред ових реформи, дугогодишња владавина олигархијске династије Рана остала је упамћена по деспотизму, економској експлоатацији становништва и верским прогонима нехиндуистичких група.

Савремена историја

Крајем 1940-их, новонастали продемократски покрети и политичке партије у Непалу почели су отворено да критикују аутократију династије Рана. Након успеха Индијског покрета за независност, у којем су учествовали и непалски активисти, а уз подршку званичног Њу Делхија и кооперацију краља Трибхувана, Непалски конгрес је успешно срушио режим династије Рана и успоставио парламентарну демократију. Након читаве деценије борбе за власт између круне и владе, краљ Махендра (који је владао од 1955. до 1972) укинуо је овај демократски експеримент 1960. године, након чега је уведен „беспартијски” систем Панчајата за управљање Непалом. Политичке партије су тада забрањене, а бројни политичари затворени или протерани из земље. Владавина Панчајата јесте модернизовала земљу кроз спровођење одређених реформи и развој инфраструктуре, али је истовремено драстично ограничила грађанске слободе и увела строгу цензуру медија. Народни покрет је 1990. године приморао краља Бирендру (који је владао од 1972. до 2001) да прихвати свеобухватне уставне реформе и поново успостави вишепартијску демократију.

Маоистичка партија је 1996. године започела насилну оружану побуну са циљем да краљевски парламентарни систем замени народном републиком. Ово је довело до дуготрајног Непалског грађанског рата који је однео више од 16.000 људских живота. Након што су и краљ и престолонаследник трагично настрадали у масакру у краљевској палати, круну је 2001. године наследио Бирендрин брат Гјанендра, који је касније преузео потпуну извршну власт у земљи са намером да лично угуши маоистичку побуну.

Након успеха мирне демократске револуције из 2006. године, Маоистичка партија се интегрисла у легалне политичке токове; Непал је убрзо проглашен секуларном државом, а монархија је дефинитивно укинута 28. маја 2008. године када је земља проглашена федералном републиком, чиме је окончан њен вишевековни статус јединог преосталог званичног хиндуистичког краљевства на свету. Након деценије нестабилности и унутрашњих трвења током којих су одржана два избора за уставотворну скупштину, нови устав је коначно проглашен 20. септембра 2015. године, чиме је Непал конституисан као федерална демократска република подељена на седам покрајина.

Протести и владина криза 2025.

Гневни демонстранти у Катмандују током непалских протеста генерације З 2025. године

Између марта и јуна 2025. године, у Катмандуу је одржано неколико промонархистичких протеста који су се залагали за обнављање некадашњег Краљевства Непал, са бившим краљем Гјанендром Бир Бикрам Шахом на челу државе.

Бивши краљ Шах је 19. фебруара 2025. године, поводом државног празника којим се обележава Револуција из 1951. године, упутио видео-обраћање јавности у којем се осврнуо на широко распрострањено незадовољство владајућом комунистичком владом. Иако је избегао да директно и експлицитно позове на рестаурацију монархије, нагласак који је у говору ставио на јединство и жртву део јавности и аналитичара протумачио је као наговештај могућег повратка краљевске лозе на власт.

Хиљаде присталица дочекале су Шаха 9. марта 2025. године приликом његовог доласка у Катманду. Портпарол промонархистичке Националне демократске партије (Растрија Праџатантра) изјавио је да оволики одзив грађана „показује колико су људи фрустрирани актуелном владом и да су у потрази за алтернативом постојећем систему”.

Масовни протести генерације З избили су у септембру 2025. године због економске неједнакости и владине забране појединих друштвених мрежа. Протести су убрзо прерасли у уличне немире у којима је на десетине људи погинуло или повређено, при чему су озбиљно оштећене зграда Савезне скупштине и друге државне институције. Све је то резултирало оставком премијера К. П. Шарме Олија, који је био приморан да напусти Катманду и потражи заштиту у касарнама Непалске војске. Као одговор на ескалацију кризе, војска је преузела контролу над безбедношћу на нивоу целе државе и отпочела преговоре са вођама протеста, који су за привремену премијерку изабрали бившу председницу Врховног суда Сушилу Карки.

Од 2026. године

Након убедљиве победе његове партије, Националне независне партије (РСП), на општим изборима одржаним у марту, Балендра Шах је 27. марта 2026. године званично положио заклетву као нови премијер Непала.

Становништво

Етничке групе и касте у окрузима Непала

Држављани Непала познати су као Непалци. Непалци су потомци три главне миграције из Индије, Тибета и северне Бурме, као и кинеске провинције Јунан преко Асама. Међу најранијим становницима били су Кирати у источном региону, Невари у долини Катманду, домородачки Тхаруи у равницама Тераи и народ Кхас Пахари у брдима на далеком западу. Упркос миграцији значајног дела становништва у Тераи последњих година, већина Непалаца и даље живи у централном горју, док су северне планине ретко насељене.

Непал је мултикултурална и мултиетничка земља, дом за 125 различитих етничких група које говоре 123 различита матерња језика и практикују низ домородачких и народних религија, поред хиндуизма, будизма, ислама и хришћанства. Према попису из 2011. године, становништво Непала износило је 26,5 милиона, што је скоро троструко повећање у односу на девет милиона из 1950. године. Од 2001. до 2011. просечна величина породице опала је са 5,44 на 4,9 чланова. Попис је такође забележио око 1,9 милиона одсутних особа, што је за преко милион више него 2001. године; већину чине мушки радници запослени у иностранству. Ово је повезано са падом односа полова на 94,2 мушких на 100 женских особа, у поређењу са 99,8 из 2001. године. Годишња стопа раста становништва износила је 1,35% између 2001. и 2011. године, у поређењу са просеком од 2,25% између 1961. и 2001. године; што се такође приписује одсутном становништву.

Непал је једна од десет најмање урбанизованих и једна од десет најбрже урбанизујућих земаља на свету. Према проценама из 2014. године, око 18,3% становништва живело је у урбаним подручјима. Стопа урбанизације је висока у долинама Тераи и Дун у унутрашњем Терају и долинама средњих брда, али је ниска на високим Хималајима. Слично томе, стопа је виша у централном и источном Непалу у поређењу са даљим западом. Главни град, Катманду, који носи надимак „Град храмова”, највећи је град у земљи и њено културно и економско срце. Остали велики градови у Непалу су Покхара, Биратнагар, Лалитпур, Бхаратпур, Биргунџ, Дхаран, Хетауда и Непалгунџ. Пренасељеност, загађење и несташица воде за пиће неки су од главних проблема са којима се суочавају градови који се брзо развијају, пре свега у долини Катманду.

Језик

Језици Непала (2021)

Разноврсно лингвистичко наслеђе Непала потиче из три главне језичке групе: индоаријске, сино-тибетанске и различитих изолованих домородачких језика. Главни језици Непала (проценат становништва којима је то матерњи језик) према попису из 2011. године су непалски (44,6%), маитхили (11,7%), бхоџпури (6,0%), тхару (5,8%), таманг (5,1%), неварски (3,2%), баџика (3%), магар (3,0%), дотели (3,0%), Урду (2,6%), авадхи (1,89%) и сунвар. Непал је дом за најмање четири домородачка знаковна језика.

Као потомак Санскрта, непалски језик се пише Деванагари писмом. Он је званични језик и служи као лингва франка међу Непалцима различитих етнолингвистичких група. Регионални језици маитхили, авадхи и бхоџпури говоре се у јужном региону Тераи; Урду је уобичајен међу непалским муслиманима. Варијетети тибетанског говоре се на високим Хималајима и северно од њих, где они са верским образовањем нашироко разумеју стандардни књижевни тибетански. Локални дијалекти у Терају и брдима су углавном неписани, а у току су напори да се развију системи за писање многих од њих на деванагарију или латиници.

Религија

Садуи у храму Пашупатинат

Непал је секуларна земља, како је проглашено Уставом Непала из 2012. године (Део 1, Члан 4), где секуларизам „означава верску и културну слободу, заједно са заштитом религије и културе која се преноси од памтивека”. Попис из 2011. године забележио је да је религија са највећим бројем верника у Непалу хиндуизам (81,3% становништва), а затим следи будизам (9%); преостали су били ислам (4,4%), кирант (3,1%), хришћанство (1,4%) и *Пракрити* или обожавање природе (0,5%). Према проценту становништва, Непал има највећу хиндуистичку популацију на свету. Непал је донедавно званично био Хиндуистичка Краљевина, а Шива се сматрао божанством заштитником земље. Иако су многе владине политике кроз историју занемаривале или маргинализовале мањинске религије, непалска друштва углавном уживају верску толеранцију и хармонију међу свим религијама, уз само изоловане инциденте верски мотивисаног насиља. Устав Непала никоме не даје право да преобрати другу особу у другу религију. Непал је такође усвојио строжи закон против промене вере 2017. године. Непал има други највећи број хиндуса на свету, одмах после Индије.

Највећи градови

Извор: Према попису становништва из 2021. године
	№	Град	Провинција	Популација
Катманду Покхара	1.	Катманду	Багмати	845.767	Батарпур Лалитпур
	2.	Покхара	Гандаки	518.452
	3.	Батарпур	Багмати	369.377
	4.	Лалитпур	Багмати	299.843
	5.	Биргунџ	Мадеш	268.273
	6.	Биратнагар	Коши	244.750
	7.	Дхангади	Судурпашчим	204.788
	8.	Гхорахи	Лумбини	201.079
	9.	Итахари	Kоши	198.098
	10.	Хетауда	Багмати	195.951

Мигранти и избеглице

Непал има дугу традицију прихватања имиграната и избеглица. У модерно доба, Тибетанци и Бутанци су чинили већину избеглица у Непалу. Избеглице са Тибета почеле су да пристижу 1959. године, а сваке године их још много пређе у Непал. Избеглице из Бутана, припадници народа Лхоцампа, почели су да пристижу током 1980-их, а до 2000-их њихов број је премашио 110.000. Већина њих је пресељена у треће земље. Крајем 2018. године, Непал је имао укупно 20.800 потврђених избеглица, од којих су 64% били Тибетанци, а 31% Бутанци. Економски мигранти, као и избеглице које беже од прогона или рата из суседних земаља, Африке и Блиског истока — названи „урбане избеглице” јер живе у становима у градовима уместо у избегличким камповима — немају званично признање; влада тихо олакшава њихово пресељење у треће земље.

Око 2.000 имиграната, од којих су половина били Кинези, поднело је захтев за радну дозволу у сезони 2018/19. Влада нема податке о индијским имигрантима јер им нису потребне дозволе за живот и рад у Непалу; Влада Индије процењује број својих држављана у дијаспори у овој земљи на 600.000.

Државни симболи

Државна застава Непала

Државни грб Непала приказује заснежене Хималаје, шумовите брежуљке и плодни регион Тераи, уоквирене венцем од рододендрона. На самом врху и у предњем плану налази се државна застава, испод ње је приказана једноставна бела мапа Непала, као и спојене десне руке мушкарца и жене које симболизују родну равноправност. На самом дну исписан је национални мото — патриотски цитат на санскриту који се у непалском фолклору приписује божанству Рами, исписан деванагари писмом: „Мајка и отаџбина су веће од неба”.

Државна застава Непала је једина национална застава на свету која нема правоугаони облик. Устав земље садржи прецизна упутства за геометријску конструкцију ове специфичне заставе са два пентаграма (двоструког пламенца). Према званичном опису, гримизна (тамноцрвена) боја на застави представља победу у рату или храброст, а уједно је и природна боја националног цвета рододендрона. Плави оквир заставе симболизује тежњу непалског народа за миром. Посебно позициониран полумесец на застави знак је мирољубиве и умирене природе Непалаца, док сунце представља борбеност и одлучност непалских ратника.

Председник државе делује као главни симбол националног јединства. Непалски мученици представљају симболе истинског родољубља. Војни команданти из Англо-непалског рата, Амар Синг Тапа, Бакти Тапа и Балбадра Кунвар, уживају статус ратних хероја. Посебно звање „националног хероја” званично је додељено за шеснаест особа из непалске историје због њиховог изузетног доприноса угледу земље. Притви Нарајан Шах, творац и утемељивач модерног Непала, ужива огромно поштовање у народу и многи га сматрају „оцем нације”.

Политика

Непал је парламентарна република са вишепартијским системом. Од усвајања устава 2015. године, држава званично носи назив Федерална Демократска Република Непал. У савезном парламенту тренутно је признато седам националних политичких партија: Комунистичка партија Непала (Уједињена марксистичко-лењинистичка), Непалски конгрес, Уједињена комунистичка партија Непала (маоистичка), Национална независна партија, Национална демократска партија, Народна социјалистичка партија i Јанамат партија. Од две највеће политичке странке које се званично залажу за демократски социјализам, КПН (УМЛ) се сматра левичарском, док се Непалски конгрес позиционира као партија центра.

Током већег дела кратких периода демократског деловања у 1950-им и 1990-им годинама, Непалски конгрес је држао већину мандата у парламенту, док му је током 1990-их главни конкурент била КПН (УМЛ). Након што су се маоисти интегрисали у легалне политичке токове 2006. године, позиционирали су се као трећа највећа политичка снага у земљи. Након избора 2017. године, који су били први спроведени по новом уставу, Комунистичка партија Непала (КПН) — настала спајањем КПН (УМЛ) и КПН (Маоистички центар) — постала је владајућа партија на савезном нивоу и у шест од укупно седам покрајина. Међутим, после општих избора 2022. године, Представнички дом другог савезног парламента формиран је без јасне већине, па је у децембру 2022. године успостављена коалициона влада на челу са Пушпом Камалом Дахалом. Након нових превирања, К. П. Шарма Оли је 15. јула 2024. године по четврти пут положио заклетву као премијер Непала, у оквиру нове владајуће коалиције договорене између Непалског конгреса, који предводи Шер Бахадур Деуба, и Олијеве партије УМЛ.

Б. П. Коирала је предводио револуцију 1951. године и постао први демократски изабран премијер Непала. Након свргавања и хапшења 1961. године, остатак живота провео је борећи се за демократију.

Током 1930-их година у престоници се развио веома активан илегалан политички покрет, који је 1936. године довео до оснивања организације Непал праџа паришад. Ово удружење је распуштено седам година касније, након погубљења четворице великих непалских мученика. Отприлике у исто време, Непалци који су учествовали у Индијском покрету за независност почели су да се организују у званичне странке, што је резултирало оснивањем Непалског конгреса и Комунистичке партије Непала. Док је комунистички покрет тек покушавао да се учврсти, Непалски конгрес је предводио успешно рушење режима династије Рана 1951. године, уживајући огромну подршку бирачког тела. Насупрот томе, у беспартијском систему Панчајата који је 1962. године успоставио краљ Махендра, функције у влади су наизменично преузимали искључиво краљеви лојалисти, док су партијски лидери деловали у илегали, изгнанству или су били затворени. Прва већа комунистичка побуна брзо је угушена у раној фази током 1970-их, што је на крају подстакло до тада расцепкане комунистичке фракције да се уједине у оквиру Уједињеног левог фронта.

Након што је заједничким грађанским отпором Уједињеног левог фронта и Непалског конгреса систем Панчајата коначно срушен 1990. године, овај фронт се трансформисао у партију КПН (УМЛ). Странка је званично усвојила вишепартијску демократију и, током кратког периода који је провела на власти, увела веома популарне социјалне програме који су актуелни и данас. Након што се Маоистичка партија прикључила легалним политичким токовима после мирне револуције из 2006. године, она је такође прихватила вишепартијску демократију као своју званичну политичку линију. Прелазни период између 2006. и 2015. године остао је упамћен по константним протестима новоформираних етноцентричних националистичких покрета, међу којима је најзначајнији био Мадеш покрет.

Влада

Непал се уређује и њиме се управља у складу са Уставом Непала. Устав дефинише Непал као државу са мултиетничким, вишејезичким, мултирелигијским и мултикултуралним карактеристикама, са заједничким тежњама народа који живи у различитим географским регионима, посвећену и уједињену везом лојалности према националној независности, територијалном интегритету, националном интересу и просперитету земље. Влада Непала је подељена на три гране власти:

• Извршна власт: Облик управљања је вишепартијски, компетитивни, савезни демократски републикански парламентарни систем заснован на већини гласова. Председник државе именује лидера оне политичке партије која има већину у Представничком дому за премијера, који потом формира Савет министара (владу) који врши извршну власт.
• Законодавна власт: Законодавно тело Непала, које се назива Савезни парламент, састоји се од Представничког дома и Националне скупштине. Представнички дом чини 275 чланова који се бирају путем мешовитог изборног система и имају мандат од пет година. Национална скупштина, која се састоји од 59 чланова које бирају покрајински изборни колегијуми, представља стално тело; трећина њених чланова бира се сваке две године на мандат од шест година.
• Судска власт: Непал има унитарно, тростепено независно судство које чине Врховни суд — као највиши суд у земљи на чијем је челу председник Врховног суда — затим седам високих судова (по један у свакој покрајини као највиши суд на покрајинском нивоу) и 77 окружних судова (по један у сваком округу). Општински савети могу сазивати локална правосудна тела ради решавања мањих спорова и доношења необавезујућих пресуда у случајевима који не укључују кривична дела. Рад и поступке ових локалних правосудних тела могу усмеравати и поништавати виши окружни судови.

Законодавство и спровођење закона

Устав Непала је највиши правни акт земље, а сви други закони који су у супротности са њим аутоматски су неважећи у обиму те супротности. Специфичне правне одредбе су кодификоване кроз Грађански законик и Кривични законик, који су праћени Закоником о грађанском поступку, односно Закоником о кривичном поступку. Врховни суд је највиши орган за тумачење закона и може наложити парламенту да измени постојеће или донесе нове законе по потреби. Смртна казна је у потпуности укинута. Непалско законодавство препознаје и санкционише силовање у браку и подржава право на прекид трудноће. Међутим, због пораста селективних абортуса према полу детета, уведена су одређена законска ограничења. Непал је потписник Женевске конвенције, Конвенције о забрани биолошког и хемијског оружја, као и Споразума о забрани нуклеарног оружја, затим основних конвенција Међународне организације рада, Споразума о непролиферацији нуклеарног оружја и Париског споразума о клими. И поред тога, поједине законске одредбе, вођене друштвено-економским, културним и верским схватањима, и даље су дискриминаторне. Постоји изражена родна дискриминација према страним држављанима који су у браку са непалским држављанима.Шаблон:Белешка У правним документима се и даље изузетно вреднује и захтева очинска линија порекла особе. У пракси, многи закони се и даље не спроводе доследно.

Припадници саобраћајне полиције ручно регулишу саобраћај на најпрометнијим улицама и раскрсницама.

Полиција Непала је примарна агенција за спровођење закона. То је независна организација под командом генералног инспектора полиције, кога именује Министарство унутрашњих послова и којем је он директно одговоран. Поред одржавања јавног реда и мира, ова служба је одговорна и за управљање друмским саобраћајем, што обавља Саобраћајна полиција Непала. Снаге наоружане полиције Непала, која представља засебну паравојну полицијску организацију, сарађује са редовном непалском полицијом у рутинским безбедносним пословима; она је примарно намењена за контролу масе, борбу против побуњеника и антитерористичке акције, као и за друга унутрашња питања где може бити неопходна употреба силе. У оквиру полиције, Одељење за криминалистичке истраге (Централни истражни биро) специјализовано је за вођење сложених истрага и форензичку анализу. Комисија за истраживање злоупотребе службеног положаја делује као независно истражно тело које гони и процесуира случајеве повезане са корупцијом, митом и злоупотребом овлашћења. Са стопом од 2,16 на 100.000 становника забележеном 2016. године, непалска стопа намерних убистава знатно је нижа од светског просека, иако полицијски подаци указују на константан пораст опште стопе криминалитета у последњих неколико година. На Глобалном индексу мира (GPI), Непал је 2019. године заузео 76. место од укупно 163 рангиране земље. С друге стране, пасош Непала се у континуитету сврстава међу најслабије путне исправе на свету.

Спољни односи

Непал се у погледу националне одбране у великој мери ослања на дипломатију. Држава спроводи политику неутралности према својим суседима, негује пријатељске односе са другим земљама у региону и заступа политику несврстаности на глобалном нивоу. Непал је, између осталог, члан САРК-а, Уједињених нација, СТО, БИМСТЕК-а и АЦД-а. Земља има успостављене билатералне дипломатске односе са 167 држава и Европском унијом, сопствене амбасаде у 30 земаља и шест генералних конзулата, док 25 држава има своја стална дипломатска представништва у самом Непалу, а више од 80 других земаља одржава нерезиденцијалне дипломатске мисије. Непал је један од највећих контрибутора мировних мисија Уједињених нација, будући да је од 1958. године ангажовао више од 119.000 припадника свог особља у укупно 42 међународне мисије. Непалци уживају традиционалну репутацију искрених, оданих и веома храбрих људи, због чега су последњих 200 година служили као легендарни ратници Гурке у саставу индијске и британске војске. Као војници учествовали су у оба светска рата, индијско-пакистанским ратовима, као и у сукобима у Авганистану и Ираку, иако сам Непал није био директно увучен у те конфликте. Током те службе, непалски војници су одликовани највишим војним признањима, укључујући британски Викторијин крст и индијски Парам вир чакру.

Непал представља једног од највећих контрибутора у мировним мисијама Уједињених нација.

Непал води доследну политику „балансираних односа” са своја два огромна непосредна суседа, Индијом и Кином; при чему Споразум о миру и пријатељству из 1950. године гарантује знатно ближе односе са Индијом. Непал и Индија деле отворену границу која омогућава потпуно слободно кретање становништва, а повезују их и дубоке верске, културне и брачне везе. Индија је уједно и највећи трговински партнер Непала, од којег земља у потпуности зависи за увоз нафте, гаса и бројних других есенцијалних добара. Држављани Непала имају право да поседују некретнине у Индији, док Индијци могу слободно да живе и раде у Непалу. Ови односи, иако традиционално веома блиски, повремено су се суочавали са озбиљним потешкоћама које су произилазиле из територијалних спорова, економских трвења, као и проблема који су природно својствени релацијама између великих сила и малих држава. Дипломатски односи са Народном Републиком Кином успостављени су 1. августа 1955. године, а две земље су 1960. године потписале и сопствени Споразум о миру и пријатељству; од тада се њихови билатерални односи заснивају на Пет принципа мирољубиве коегзистенције. Непал задржава строгу неутралност у свим међусобним сукобима између Кине и Индије. Држава остаје чврсто посвећена политици једне Кине и предузима мере за сузбијање антикинеских активности међу тибетанским избеглицама на својој територији. Држављани обе земље могу да прелазе заједничку границу и путују у дубину територије до 30 km без визе. У Непалу преовладава веома позитивно мишљење о Кини због потпуног одсуства територијалних спорова или озбиљнијег мешања у унутрашњу политику земље, што је додатно праћено кинеском помоћи у развоју инфраструктуре и хитним донацијама током ванредних ситуација; јавно сентимент према Пекингу је значајно порастао након што је Кина упутила помоћ Непалу током економске блокаде коју му је 2015. године наметнула Индија. Након тога, Кина је одобрила Непалу приступ својим лукама за трговину са трећим земљама, а Непал се званично прикључио кинеској глобалној иницијативи Појас и пут.

Непал ставља снажан нагласак на јачање сарадње унутар Јужне Азије и активно се залагао за оснивање регионалне организације САРК, чији је стални секретаријат смештен управо у Катмандуу. Такође, Непал је био међу првим државама које су признале независност Бангладеша, и ове две земље континуирано раде на унапређењу сарадње на пољу трговине и управљања воденим ресурсима; морске луке у Бангладешу, због своје близине, сматрају се одличном алтернативом индијском монополу над непалском спољном трговином са трећим земљама. Непал је био прва јужноазијска држава која је успоставила дипломатске односе са Израелом, и две земље и данас негују традиционално снажне партнерске везе; истовремено, Непал признаје права Палестинаца, гласајући за признање Палестине у УН, као и против међународног признања Јерусалима као главног града Израела. Међу државама са којима Непал негује најближе односе налазе се и његови највећи донатори и кључни развојни партнери — пре свих Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство, Данска, Јапан и Норвешка.

Војска и обавештајна служба

Вишенаменски нож Кукри (горе) представља препознатљиво оружје непалских оружаних снага, а користе га Гурке, Војска Непала, полиција, па чак и приватни чувари.

Председник државе је врховни командант Војске Непала, док њеним рутинским управљањем руководи Министарство одбране. Војни расходи за 2018. годину износили су 398,5 милиона долара, што је чинило око 1,4% бруто домаћег производа земље. Као сила која се састоји готово искључиво од копнене пешадије, Војска Непала броји мање од сто хиљада припадника, а регрутација се заснива искључиво на добровољној бази. Оружане снаге располажу малим бројем ваздухоплова, углавном хеликоптера, који се примарно користе за транспорт, патролирање, као и за акције трагања и спасавања. Управа за војно-обавештајне послове под командом војске делује као главна војна обавештајна агенција; док је Национално истражно одељење Непала, задужено за прикупљање унутрашњих и спољних обавештајних података, потпуно независно тело. Непалска војска се примарно ангажује за рутинско обезбеђивање кључних државних објеката, патроле против криволова у националним парковима, сузбијање побуна, као и за мисије трагања и спасавања током природних катастрофа; а поред тога често изводи и велике инфраструктурне грађевинске пројекте. Иако приликом пријема у службу не постоје никакве дискриминаторне смернице, у војсци традиционално доминирају мушкарци који потичу из елитних пахарских ратничких касти.

Административна подела

Покрајина	Главни град	Окрузи	Површина (km2)	Становништво Попис 2011.	Становништво Попис 2021.	Густина (стан./km2) 2021.	Индекс хуманог развоја	Мапа
Покрајина Коши	Биратнагар	14	25.905	4.534.943	4.972.021	192	0,553
Покрајина Мадеш	Џанакпур	8	9.661	5.404.145	6.126.288	634	0,485
Покрајина Багмати	Хетауда	13	20.300	5.529.452	6.084.042	300	0,560
Покрајина Гандаки	Покхара	11	21.856	2.403.757	2.479.745	113	0,567
Покрајина Лумбини	Деукхури	12	19.707	4.499.272	5.124.225	260	0,519
Покрајина Карнали	Бирендранагар	10	30.213	1.570.418	1.694.889	56	0,469
Покрајина Судурпашчим	Годавари	9	19.539	2.552.517	2.711.270	139	0,478
Непал	Катманду	77	147.181	26.494.504	29.192.480	198	0,579

Непал је савезна република која се састоји од седам покрајина. Свака покрајина је подељена на 8 до 14 округа. Окрузи се даље деле на локалне самоуправне јединице познате као градске и сеоске општине. У земљи постоји укупно 753 локалних јединица, што укључује 6 метрополитанских општина, 11 субметрополитанских општина и 276 градских општина (што чини укупно 293 градска насеља), као и 460 сеоских општина. Свака локална јединица је подељена на градске четврти, односно махале (рејоне). Укупно има 6.743 оваквих рејона.

Локалне власти имају извршну, законодавну, као и ограничену судску власт унутар своје локалне надлежности. Покрајине имају једнодомни парламентарни Вестминстерски систем управљања. Локалне и покрајинске власти имају одређена апсолутна овлашћења, као и нека овлашћења која деле са покрајинском или савезном владом. Координациони одбор округа, који је састављен од свих изабраних званичника локалних власти унутар једног округа, има веома ограничену улогу.

Образовање

Непал је закорачио у модерно доба 1951. године са стопом писмености од 5% и око 10.000 ученика уписаних у 300 школа. До 2017. године било је више од седам милиона ученика уписаних у 35.601 школу. Укупна стопа писмености (за становништво старости од пет година и више) порасла је са 54,1% у 2001. на 65,9% у 2011. години. Нето стопа уписа у основне школе достигла је 97% до 2017. године, али је упис био мањи од 60% на средњошколском нивоу (разреди од 9. до 12.), а око 12% на високошколском нивоу. Иако постоји значајан родни јаз у укупној стопи писмености, девојчице су престигле дечаке по броју уписаних на свим нивоима образовања. Непал има једанаест универзитета и четири независне академије наука. Непал је био рангиран на 107. месту у Глобалном индексу иновација 2025. године.

Недостатак одговарајуће инфраструктуре и наставних средстава, висок број ученика по наставнику, као и политизација школских одбора и страначка синдикализација међу ученицима и наставницима, представљају препреку напретку. Бесплатно основно образовање је загарантовано уставом, али програму недостају финансијска средства за ефикасну имплементацију. Влада има програме стипендирања за девојчице и ученике са инвалидитетом, као и за децу палих бораца, маргинализоване заједнице и сиромашне. Десетине хиљада непалских студената сваке године напушта земљу у потрази за бољим образовањем и послом, при чему се половина њих никада не врати.

Здравство

Историјски развој очекиваног животног века у Непалу.

Здравствене услуге у Непалу заједнички пружају јавни и приватни сектор. Према проценама из 2017. године, очекивани животни век при рођењу износио је 71 годину, што је Непал ставило на 153. место у свету, што представља огроман пораст у односу на 54 године током 1990-их и свега 35 година колико је износио 1950. године. Две трећине свих смртних случајева последица су незаразних болести, при чему су обољења срца водећи узрок смртности у земљи. Иако су седелачки начин живота, неизбалансирана исхрана и конзумација дувана и алкохола значајно допринели порасту хроничних незаразних обољења, многи грађани и даље губе животе од заразних и потпуно излечивих болести; оне настају услед лоших санитарних услова и ухрањености, што је последица ниског нивоа образовања, мањка свести и отежаног приступа основним здравственим услугама.

Непал је остварио велики напредак на пољу здравствене заштите мајки и деце. Јодирана со је доступна за 95% деце, док 86% малишана узраста од 6 до 59 месеци редовно прима профилаксу витамином А. Појава заостајања у расту, недовољне тежине и исцрпљености код деце значајно је смањена у односу на раније периоде; међутим, проценат ухрањености од 43% међу децом млађом од пет година и даље се сматра изузетно високим. Анемија код жена и деце забележила је пораст између 2011. и 2016. године, када је обухватала 41% жена и 53% деце. Ниска тежина на рођењу присутна је у 27% случајева, док проценат дојене деце износи 65%. Непал је успео да смањи стопу смртности мајки на 229 случајева, што је велики пад у односу на 901 случај колико је бележено 1990. године; смртност одојчади је такође оборена на 32,2 на хиљаду живорођене деце, у поређењу са 139,8 из 1990. године. Стопа употребе контрацепције износи 53%, али је разлика између руралних и урбаних средина и даље веома изражена услед недостатка информисаности и отежане дистрибуције средстава.

Напредак на пољу јавног здравља вођен је снажним владиним иницијативама у сарадњи са домаћим и међународним невладиним организацијама. Државни домови здравља потпуно бесплатно обезбеђују 72 врсте есенцијалних лекова. Поред тога, државни план здравственог осигурања покренут 2016. године — који за годишњу премију од 2.500 рупија покрива трошкове лечења до 50.000 рупија за пет чланова породице — остварио је ограничен успех, али се очекује његово даље ширење на нивоу целе земље. Увођењем новчаних подстицаја за четири обавезне пренаталне посете лекару и за порођаје у болницама, Непал је успешно смањио број порођаја код куће са 81% у 2006. години на 41% у 2016. години. Програми бесплатних оброка у школама значајно су унапредили проценат редовног школовања, као и нутритивне метрике код деце. Субвенционисање изградње тоалета у оквиру амбициозног националног програма „једно домаћинство — један тоалет” довело је до тога да стопа заступљености тоалета у домовима достигне чак 99% у 2019. години, док је 1990. године износила свега 6%.

Привреда

Непал спада у најмање развијене земље света, заузимајући 165. место на глобалној листи по номиналном бруто домаћем производу (БДП) по становнику и 162. место по БДП-у по становнику према паритету куповне моћи (ПКМ). Укупан бруто домаћи производ Непала у 2019. години износио је 34,186 милијарди долара. Држава се у континуитету сврстава међу најсиромашније регије света. Непал је члан Светске трговинске организације (СТО) од 23. априла 2004. године.

Непалска радна снага броји 16,8 милиона радника, што је чини 37. највећом на свету. Примарни сектор (пољопривреда) генерише 27,59% БДП-иа, секундарни сектор (индустрија) учествује са 14,6%, док терцијарни сектор (услуге) доноси 57,81% укупног прихода. Новчане дознаке непалских радника из иностранства износиле су чак 8,1 милијарду америчких долара у 2018. години, што је Непал ставило на 19. место у свету по обиму дознака и чинило чак 28,0% укупног националног БДП-а. Овај огроман капитал у земљу уноси на стотине хиљада непалских држављана који раде углавном у Малезији и на Блиском истоку, готово сви у својству неквалификоване радне снаге. Главни пољопривредни производи су житарице (јечам, кукуруз, просо, пиринач и пшеница), уљарице, кромпир, махунарке, шећерна трска, јута, дуван, млеко и месо водених бивола. Водеће индустријске гране обухватају туризам, производњу тепиха, текстилну индустрију, производњу цигарета, цемента, цигле, као и мање млинове за прераду пиринча, јуте, шећера и уљарица. Међународна трговина Непала значајно се проширила 1951. године након увођења демократије; економска либерализација је отпочела 1985. године и додатно је убрзана након 1990. године. До фискалне 2016/17. године, спољнотрговинска размена земље достигла је вредност од 1,06 билиона рупија, што представља фантастичан пораст у односу на 45,6 милијарди рупија колико је бележено 1990/91. године. Више од 60% целокупне трговине обавља се са Индијом. Главни извозни производи су готова одећа, теписи, махунарке, рукотворине, кожа, лековито биље и производи од папира, који заједно чине 90% укупног извоза. Са друге стороны, Непал највише увози готове и полупроизводе, сировине, машине и опрему, хемијска ђубрива, електричне и електронске уређаје, нафтне деривате, злато и готову одећу. Инфлација је у 2019. години износила 4,5%. Девизне резерве земље су у јулу 2019. године износиле 9,5 милијарди долара, што је било довољно да покрије увоз за период од 7,8 месеци.

Развој реалног БДП-а по становнику у Непалу.

Непал је остварио значајан напредак на пољу смањења сиромаштва, спустивши проценат становништва испод међународне границе сиромаштва (1,90 долара по особи дневно) са 15% у 2010. години на свега 9,3% у 2018. години. И поред тога, економска рањивост грађана је и даље изузетно висока, будући да готово 32% укупног становништва преживљава са примањима између 1,90 и 3,20 долара по особи дневно. Очигледан напредак забележен је у секторима нутриције, смањења смртности деце, доступности електричне енергије и квалитета стамбених објеката. Уколико се овакав економски тренд настави, очекује се да би Непал могао у потпуности да искорени екстремно сиромаштво у наредних 20 година. Пољопривредни сектор је посебно рањив јер у огромној мери зависи од монсунских киша; према подацима из 2014. године, свега 28% укупног обрадивог земљишта поседује развијене системе за наводњавање. Пољопривреда запошљава чак 76% укупне радне снаге, услужни сектор обухвата 18%, док прерађивачка индустрија и занатство запошљавају свега 6% радника. Главне полуге привредног раста представљају приватне инвестиције, лична потрошња грађана, развој туризма и рурална пољопривреда.

Државни буџет износи око 13,71 милијарду долара (за фискалну 2019/20. годину); при чему реализација буџета за развој инфраструктуре — који се већим делом финансира из иностране помоћи — готово редовно подбаци у односу на зацртане планове. Земља прима значајна средства иностране финансијске помоћи из Уједињеног Краљевства, Индије, Јапана, САД, Европске уније, Кине, Швајцарске и скандинавских земаља. Непалска рупија је већ дуги низ година чврсто везана за индијску рупију по фиксном курсу од 1,6. Приход по становнику износи 1.004 долара. Расподела богатства међу становништвом Непала рефлектује сличне трендове као у већини земаља у развоју: најбогатијих 10% домаћинстава контролише 39,1% укупног националног богатства, док најсиромашнијих 10% грађана располаже са свега 2,6%. Главни извозни партнери су Европска унија (46,13%), САД (17,4%) и Немачка (7,1%), који примарно купују готову непалску одећу текстилне индустрије. Главни увозни партнери су Индија (47,5%), Уједињени Арапски Емирати (11,2%), Кина (10,7%), Саудијска Арабија (4,9%) и Сингапур (4%).

Поред неповољног географског положаја без излаза на море, изразито планинског рељефа, мањка опипљивих природних ресурса и неразвијене инфраструктуре, неефикасност државних органа након 1951. године и дугогодишњи грађански рат такође су кључни фактори који су успорили економски раст и развој земље. Дужничко ропство, које често обухвата и децу дужника, представља дубоко укорењен социјални проблем у западним брдима и регији Тераи. Према подацима Глобалног индекса ропства из 2016. године, процењује се да око 234.600 људи, односно 0,82% укупног становништва Непала, и даље живи у условима који се сматрају модерним ропством.

Током 2022. године, Непал је био приморан да ограничи увоз луксузне и неесенцијалне робе након наглог пада сопствених девизних резерви. Пандемија ковида 19 изазвала је тежак пад туристичке потрошње, као и смањење прилива новца који су непалски радници слали кући из иностранства, што је директно утицало на смањење националних девизних резерви.

Туризам

Туристи посматрају индијског једнорогог носорога јашући на азијском слону у Националном парку Читван.

Туризам је једна од највећих и најбрже растућих привредних грана у Непалу, која запошљава више од милион људи и доприноси са 7,9% укупном националном БДП-у. Број међународних посетилаца је 2018. године по први пут премашио милион (не рачунајући индијске туристе који у земљу долазе копненим путем). Удео Непала у укупном броју туриста који посећују јужну Азију износи око 6%, али они у просеку троше знатно мање, па Непал учествује са свега 1,7% у укупној регионалној туристичкој заради. Међу најважнијим дестинацијама издвајају се Покхара, планинарска рута око Анапурне (Annapurna Circuit), као и четири локалитета која се налазе на Унесковој листи светске баштине — Лумбини, Национални парк Сагармата (унутар којег се налази Монт Еверест), седам повезаних споменика у Долини Катманду који су заједно уврштени као један локалитет, и Национални парк Читван. Највећи део непалских прихода од алпинизма долази управо са Монт Евереста, који је знатно приступачнији и лакши за успон са непалске стране.

Непал се званично отворио за посете западњака 1951. године, а током 1960-их и 1970-их година постао је једна од најпопуларнијих дестинација на чувеној „стази хипика” (hippie trail). Туристичка индустрија, која је претрпела тежак ударац и застој током грађанског рата 1990-их, у потпуности се опоравила, али се и даље суочава са озбиљним изазовима на пољу даљег раста. Главни разлози за то су мањак адекватних капацитета за високи туризам (проблем познат као „инфраструктурно уско грло”), константне потешкоће у пословању националне авио-компаније Непал ерлајнс, као и мали број дестинација које су инфраструктурно потпуно развијене и маркетиншки покривене. Одређени успех забележио је рурални сеоски туризам у виду приватних сеоских домаћинстава (home-stay), у оквиру којег еко-туристи и љубитељи традиционалних култура бораве као плаћени гости у домовима локалног староседелачког становништва.

Смештен у Катмандуу, Храм Пашупатинат представља један од најважнијих хиндуистичких храмских комплекса, изграђен дуж обала реке Багмати. У оквиру овог локалитета налази се Пашупати Арјагат — серија посебних камених платформи намењених за јавно спаљивање људских тела на отвореном. Кремације се обављају пред очима јавности, због чега овај простор привлачи велики број међународних туриста. Будући да се у непосредној близини налазе бројне уличне тезге на којима се продају пића и лагани оброци, чест је призор да туристи конзумирају храну и освежење управо на том месту, посматрајући локално становништво у молитви и жалости.

Култура

Култура Непала обухвата различите обичаје и традиције који припадају бројним етничким групама (укупно 125) присутним у Непалу. Ова култура се на специфичан начин изражава кроз музику и плес, уметност и старе занате, фолклор, језике и књижевност, филозофију и религију, као и кроз бројне фестивале, заједничке прославе, традиционална јела и пића.

Архитектура

Храм Њатапола у Бактапуру (Непал), подигнут у периоду од 1701. до 1702. године.

Непалска архитектура развијала се под снажним утицајем градитељских традиција Индије, Тибета и Кине. Међу хиндуистичким храмовима у земљи посебно је доминантна традиција архитектуре пагода. Насупрот томе, будистички храмови рефлектују тибетанску традицију будистичке архитектуре, где у простору доминира облик ступе. Поред ових, могули, самит (summit) и куполни стилови такође заузимају значајно место у непалском градитељству. Иако је најкрупнији спољни утицај на архитектуру Непала дошао из Индије, у земљи постоји и потпуно аутентичан и препознатљив архитектонски печат који је оставио народ Невари.

Непал поседује читав низ специфичних и препознатљивих архитектонских обележја која су јасно видљива на стамбеним, верским и јавним објектима. Највећи део историје непалске архитектуре директно је повезан са владарским династијама које су управљале земљом у одређеним епохама. Иако је глобална индустријализација, која се одвијала између осамнаестог и деветнаестог века, суштински трансформисала грађевинарство у већем делу света, Непал је у том периоду задржао потпуно другачију архитектонску путању и развојни ток.

Поједина сведочанства о историји Непала сачувана су кроз митове, од којих најранији датирају из 1558. године. Један од тих митова на сликовит начин описује архитектонски развој Катмандуа: према предању, на простору данашње престонице некада се налазило велико језеро, а људи су првобитно живели на узвишењима која су га окруживала. Једног дана, на површини језера избила је ватра „рођена из лотоса”, након чега је бодисатва Манџушри (биће на путу ка просветљењу) употребио свој мач како би направио пролаз и исушио воду из језера. Од тог тренутка, људи су се спустили у плодну долину и на њеном тлу почели да подижу своје прве настамбе. Према локалном веровању, остаци тих првобитних структура постоје и данас, а то митско место заправо представља модерни Катманду.

Плес и музика

Традиционална непалска пахарска ношња која се користи за извођење народних плесова.

Према народним легендама, традиционални плесови у овој земљи настали су у пребивалишту бога Шиве — на Хималајима, где је он извео свој чувени космички плес Тандава. Овакви митови указују на то да су плесне традиције Непала изузетно старе и јединствене. У зависности од надморске висине и саме етничке припадности, непалски народни плесови се донекле разликују како по свом стилу извођења, тако и по пратећим традиционалним ношњама. На пример, дишка (Dishka) — плес који се традиционално изводи на свадбама — укључује веома сложен рад ногу и специфичне покрете руку. Пратећа музика и традиционални музички инструменти мењају се у складу са главним мотивима извођења; они се најчешће врте око свакодневних сеоских тема, као што су жетва усева, свадбени ритуали, старе ратне приче, љубавни мотиви и бројни други догађаји из свакодневног живота. Поред ових, редовно се изводе и чувени Тару плесови са штаповима, као и плес пауна.

Фестивали и прославе

Традиционално одевене хиндуистичке девојке у Катмандуу током фестивала.

Неколико фестивала у Непалу траје од једног до неколико дана. Будући да је ово претежно хиндуистичка и будистичка нација, већина непалских фестивала има верски карактер. Традиционалне прославе углавном вуку корене из хиндуизма, с обзиром на то да је више од 80% становништва земље хиндуистичке вероисповести. Будизам, као друга највећа религија у држави која обухвата око 9% становништва, такође је снажно утицао на културне фестивале. Дашаин (или *Виџаја дашами*) је најдужи и најважнији фестивал у Непалу. Углавном пада крајем септембра или средином октобра, непосредно по завршетку монсунске сезоне, а слави се као „дан победе над демонима”. Народ Невари овај празник обележава под називом Мохани. Међу широко слављене и важне фестивале спадају и Тихар (или *Дипавали*), затим Холи, Сарасвати пуџа, Ракшабандан, Џанмаштами, Гаи џатра, Наг панчами, Тиџ, Чат, Картик пурнама, Магхе санкранти (или *Макар санкранти*), Маха шиваратри и Чечу. Нова година према лунарном календару Непал самват пада у новембру. Током целе године одржавају се и бројне уличне процесије познате као џатре, а у појединим регионима се тим поводом проглашавају и нерадни дани.

Остали значајни фестивали обухватају Буда Пурниму (прославу Будиног рођења), као и поменути Маха шиваратри (фестивал посвећен богу Шиви). Током прославе Маха шиваратрија, поједини верници конзумирају традиционална опојна пића и пуше чарас (врсту хашиша). Народ Шерпе, који већином живи на вишим надморским висинама и у региону Монт Евереста, традиционално слави фестивал *Мани римду*, који се изводи „за добробит света”.

Већина фестивала је незамислива без традиционалног плеса и музике, а током празничних дана и посебних прилика припрема се и конзумира широка разноликост специјалних јела.

Посебно место заузима обред Саган, који представља ритуално послуживање пет врста хране (кувано јаје, димљена риба, месо, колач од сочива и пиринчано вино) одређеној особи, са циљем да јој се поклони срећа и благостање у складу са тантричком традицијом.

Одећа

Непалац у традиционалној ношњи даура-сурувал, капуту и са дака топи капом, показује свети бхото током фестивала Бхото џатра.

Најраспрострањенија традиционална одећа у Непалу, како за жене тако и за мушкарце, од давнина па све до продора модерних модних трендова, састојала се од некројених и драпираних комада тканине. Код жена је овакав начин одевања временом попримио облик сарија, јединственог дугачког комада тканине, традиционално дужине око шест јарди (нешто мање од 5,5 метара), чија ширина покрива доњи део тела. Сари се везује око струка и прави се чвор на једном крају, након чега се обавија око доњег дела тела, док се преостали део пребацује преко рамена. У својој савременијој форми, сари се користи и за покривање главе, а понекад и лица као вео, што је посебно изражено у регији Тераи. Комбинује се са доњом сукњом (подсукњом) и утикује у појас ради сигурнијег учвршћивања. Носи се уз блузу познату као *чоло* (cholo), која служи као примарни одевни предмет за горњи део тела; крај сарија који прелази преко рамена данас има улогу да ублажи контуре горњег дела тела и покрије стомак. Комбинација чоло-сари постала је примарни избор одеће за свечане прилике, званична (службена) окружења и празнична окупљања. У свом традиционалнијем облику, као део свакодневне народне ношње коју жене носе током обављања кућних послова или тешког рада, ова одећа има форму *фарије* (fariya) или *гуњуа* (gunyu), који су обично краћи и ужи од стандардног сарија и у потпуности се обмотавају око доњег дела тела.

За мушкарце је сличан, али знатно краћи комад тканине под називом Дхоти, служио као примарна одећа за доњи део тела. Он се такође везује око струка и затим обмотава. Међу аријевским становништвом, дхоти се пре везивања једном обмота око сваке ноге појединачно, а затим се провуче између ногу и утисне у појас са задње стране леђа. Дхоти или његове локалне варијанте, које се углавном носе преко традиционалне прегаче у виду подбедреног повеза (*каупинам* или *лангаути*), чине основну мушку одећу за доњи део тела у традиционалним ношњама народа Тару, Гурунг и Магар, као и код Мадешана и других етничких група. Остали облици традиционалне одеће који не захтевају шивење нити кројење су *патуке* (patuka — дугачак комад тканине који оба пола чврсто обмотавају око струка као појас; он чини део већине непалских народних ношњи, а мушкарци иза њега обавезно утичу традиционални нож хукури), затим мараме попут *пачјауре* (pachhyaura) и *маџетра* (majetro), шалови као што су неварски *га* и тибетанска *хата*, *гумто* (свадбени вео), као и различите врсте турбана (мараме које се обмотавају око главе као део традиције или ради заштите од сунца и хладноће, а које се локално називају *пхета*, пагри или сирпау).

Све до почетка првог миленијума нове ере, свакодневна одећа становништва у јужној Азији била је потпуно некројена и нешивена. Долазак Кушана из Средње Азије, око 48. године нове ере, популаризовао је сечене и шивене одевне предмете у средњоазијском стилу. Најједноставнији облик шивене одеће је *бхото* (bhoto — врста једноставног прслука), који представља универзалну дечју одећу за оба пола; према традицији, то је уједно и једина одећа коју деца носе све до пунолетства, када на посебним церемонијама преласка добијају одећу за одрасле (као што је ритуал *гуњу-чоли* за хиндуистичке девојчице). Мушкарци настављају да носе бхото и у одраслом добу. Горњи део мушке одеће обично чини прслук бхото или кошуља слична индијској курти, као што је *даура* (daura) — дугачка кошуља затвореног врата са дворедним копчањем, која има пет набора и осам трака које служе за везивање око тела. С друге стране, *сурувал* (suruwal), што се једноставно преводи као панталоне, представа алтернативу и савременију замену за дхоти, *качад* (код Магара) или *лунги* (код Таруа); сурувал је традиционално знатно шири изнад колена, док се испод њих сужава како би припијено стајао уз чланкове, а око струка се везује траком. Модерни чоло прслуци који се данас носе уз сари обично имају кратке рукаве, једноредно копчање и не покривају стомак. Насупрот њима, традиционална верзија под називом *чаубанди чоло*, слично као и даура, има дуге рукаве, дворедно копчање са наборима и тракама за везивање, и протеже се скроз до патуке, потпуно покривајући стомак.

Даура-сурувал (Daura-Suruwal) и гуњу-чоло били су званична национална одећа за мушкарце, односно жене, све до 2011. године, када су изгубили тај статус како би се елиминисао фаворитизам према одређеним групама. Традиционална ношња многих пахарских етничких група је управо даура-сурувал или слична одећа, која код мушкараца укључује појас патуку, капу дака топи (dhaka topi) и капут, док жене носе гуњу-чоло или сличне варијанте са патуком, а понекад и са марамом. Код многих других етничких заједница, мушка традиционална одећа се састоји од обичне кошуље или прслука у комбинацији са дхотијем, *качадом* (kachhad) или *лунгијем* (lungi). На високим Хималајима, традиционални начини одевања су под снажним утицајем тибетанске културе. Жене из народа Шерпе носе дугачку хаљину Чуба у комбинацији са шареном кецељом под називом *панги* (pangi), док мушкарци Шерпе испод чубе носе кошуље са крутом високом крагном и дугим рукавима које се називају *тетунг*. Међу најпрепознатљивије традиционалне капе у земљи убрајају се тибетански шешири *ксамо гјаисе* (Xamo Gyaise) које носе Шерпе, затим поменута *дака топи* код пахарских мушкараца, као и округле таманг капе.

Удате хиндуистичке жене традиционално носе *тику* (tika — знамен на челу), *синдур* (sindur — црвени прах на раздељку косе), *поте* (pote — огрлице од стаклених перли) и црвене наруквице. Накит од злата и сребра, а понекад и од драгог камења, веома је распрострањен. Златни накит код Хиндуса обухвата огрлице *мангалсутра* (mangalsutra) и *тилахари* (tilahari) које се носе заједно са поте перлама. Код народа Лимбу популаран је *самјафунг* (samyafung — велики златни цвет који се носи на глави) и *неси* (nessey — огромне пљоснате златне минђуше), док припаднице народа Магар носе украсе као што су *сирпхули* (sirphuli), *сирбандхи* (sirbandhi) и *чандра*. Жене из народа Тару на себи могу носити чак и до шест килограма сребрног накита, који укључује *мангију* (mangiya) која се носи на глави, *тикули* (tikuli) на челу, као и *кансери* (anseri) и *тикахамалу* (tikahamala) око врата.

У последњих педесет година, модни трендови у Непалу су претрпели огромне промене. У урбаним срединама сари се све мање користи као део свакодневне гардеробе и углавном је трансформисан у одећу која се чува искључиво за свечане и званичне прилике. Традиционални курта сурувал млађе жене данас ретко носе, јер у све већој мери фаворизују фармерке. С друге стране, употреба дхотија је већим делом сведена на литургијску и обредну одећу коју користе шамани и хиндуистички свештеници.

Кухиња

Традиционални непалски дал-бат тали оброк који садржи кувани пиринач, густу чорбу од сочива, пржено зелено лиснато поврће, кари од поврћа, јогурт, хрскави папад и свежу салату.

Непалска кухиња обухвата широку разноликост традиционалних јела чија припрема зависи од етничке припадности, авелујалног типа земљишта и локалне климе, што је у директној вези са културним диверзитетом и специфичном географијом Непала, као и суседних индијских регија Сиким и Горкаланд. Јело дал-бат-таркари (दाल भात तरकारी) конзумира се свакодневно широм Непала. Дал је густа супа (чорба) направљена од сочива и зачина, бат је кувани пиринач (или нека друга житарица), док је таркари пикантни кари од поврћа. Као прилог овој комбинацији обично се служе мање количине зачињеног ачара (achaar, अचार — непалске туршије), који може бити свеж или ферментисан. Најпопуларније врсте су ачар од сушеног лишћа слачице (познат као *гундрук ко ачар*) и ачар од ротквице (*мула ко ачар*), мада постоји велики број локалних варијација. Међу осталим додацима често се могу видети кришке лимуна (*нибува*) или лимете (*кагати*) са свежом зеленом чили папричицом и прженим пападом, као и специјалитети исламског порекла попут сутлијаша, севаи резанаца и бирјанија. С друге стране, Дхиндо (ढिंडो) се сматра националним јелом Непала, а припрема се кувањем брашна од проса у води и традиционално се сервира уз ачар од гундрука (сушеног спанаћа/слачице). Типичан и најсвечанији пример непалске кулинарске традиције је комплет *Чаураси бјанџан* (चौरासी व्यञ्जन), где се кувани пиринач служи на огромном послужавнику од лишћа (*патравали*), окружен са чак 84 различита непалска јела од којих је свако сервирано у засебној малој посуди. Овакав раскошан оброк се углавном припрема и служи током великих свадбених свечаности и церемоније Пасни (традиционалног првог храњења детета пиринчем).

Момо је хималајска верзија кнедли (пуњеног теста), која се прави од пшеничног теста пуњеног млевеним месом, обликује у различите форме и потом кува на пари. То је једно од најпопуларнијих јела у Непалу, као и у индијским регијама Сиким, Дарџилинг и Калимпонг, где живи значајан број Индијаца непалског порекла. Момо се изворно припремао искључиво са месом водених бивола, али се данас подједнако често пуни козјим или пилећим месом, а веома су популарне и вегетаријанске верзије. Специјалне врсте пецива као што су сел роти, фини роти и патре конзумирају се искључиво током великих фестивала попут Тихара. Међу њима, сел роти заузима посебно место као традиционални домаћи непалски слатки хлеб у облику прстена направљен од пиринчаног брашна. Остали кулинарски специјалитети углавном представљају хибридни спој под утицајем тибетанске и индијске кухиње.

У модерно доба, унутар непалских домаћинстава изузетно је популаран и чау мејн (Chow mein), јело направљено по узору на кинеске пржене резанце, које је постало један од најомиљенијих свакодневних избора за брзи ручак.

Спорт

Непалски традиционални спортови, попут данди бијоа и кабадија, који су се донедавно сматрали незваничним националним спортовима, и даље су веома популарни у руралним срединама. И поред бројних напора, стандардизација и развој данди бијоа још увек нису остварени, док се кабади, као професионални спорт, у Непалу налази тек у повоју. Баг-чал, древна друштвена игра за коју се верује да је настала управо у Непалу, често се игра на таблама исцртаним кредом уз помоћ обичних каменчића и веома је популарна и данас. Игре попут лудоа, „између две ватре” (snakes and ladders) и карома такође су омиљени облици забаве. Шах се такође редовно игра у земљи. Одбојка је 2017. године званично проглашена за национални спорт Непала. Популарне дечје игре обухватају различите верзије шуге, играња куклица (астрагала), школице, игре „патка, патка, гуска” (Duck, duck, goose) и седам камења (лагори), док су кликери, вртигреп (чигра), котрљање обруча и улични крикет веома популарни међу дечацима. Обичне гумице, или траке исечене из унутрашњих гума за бицикле, служе непалској деци као вишенаменски спортски реквизит; оне се везују или спајају у ланце како би се користиле за играње између две ватре, преплитања прстију (cat's cradle), ђензија (jianzi) и разних игара прескакања конопца (ластиша).

Непалски навијачи крикета су надалеко познати по својој изузетно фанатичној и ентузијастичној подршци националном тиму.

Фудбал и крикет су најпопуларнији професионални спортови у држави. Непал важи за конкурентну репрезентацију на поднебљу Јужне Азије, али још увек није успео да освоји Првенство Јужноазијске фудбалске федерације (САФФ), мада бележи солидне успехе на Јужноазијским играма. Национална селекција се углавном налази у доњој четвртини званичне Фифине ранг-листе. На пољу крикета, Непал је остварио значајне резултате и поседује званични ОДИ статус (права на једнодневне међународне мечеве), при чему се у континуитету налази међу првих двадесет селекција на светским ранг-листама Међународног крикет савета (ИЦЦ) у ОДИ и Т20И категоријама. Држава такође бележи одређене успехе у атлетици и борилачким вештинама, освојивши велики број медаља на Јужноазијским играма и неколико одличја на Азијским играма. С друге стране, Непал никада у својој историји није освојио медаљу на Олимпијским играма. Спортови попут кошарке, одбојке, футсала, рвања, бодибилдинга и бадминтона такође бележе константан раст популарности. Женске селекције у фудбалу, крикету, атлетици, борилачким вештинама, бадминтону и пливању такође остварују запажене резултате у региону. Непал такође редовно пријављује такмичаре и националне тимове на бројним турнирима за особе са инвалидитетом, пре свега у мушкој и женској конкуренцији у крикету за слепе и слабовиде особе.

Једини међународни спортски објекат у земљи је вишенаменски стадион Дашарат Рангасала, на којем мушка и женска фудбалска репрезентација играју своје утакмице као домаћини. Од оснивања националног крикет тима, Непал већину својих домаћих крикет мечева игра на Међународном крикет терену Универзитета Трибхуван. Државна полиција, Снаге наоружане полиције и Војска Непала представљају главне базе за развој и регрутацију врхунских спортиста; млади таленти често ступају у редове оружаних снага управо због знатно бољих тренажних могућности и услова које им ове државне институције могу пружити. Даљи напредак непалског спорта озбиљно коче хронични недостатак модерне инфраструктуре, мањак финансијских средстава, корупција, непотизам и константно мешање политичких структура у рад савеза. Због свега тога, веома мали број непалских спортиста успева да обезбеди материјалну егзистенцију искључиво кроз професионално бављење спортом.

• Непал
• 
  Kathmandu
• 
  Swayambhunath
• 
  Познати Шива хинду храм
• 
  Bhaktapur
• 
  Himalaya
• 
  Himalaya
• 
  Куће у руралним деловима Непала су грађене од глине и камена
• 
  Mustang
• 
  Mustang

Литература

• Fisher, Michael H. (2018). An Environmental History of India: From Earliest Times to the Twenty-First Century. Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-11162-2. 
• Dyson, Tim (2018). A Population History of India: From the First Modern People to the Present Day. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-882905-8. 
• Balakrishnan, T. K. (2010). „India's Foreign Policy for Nepal, Bangladesh & Sri Lanka”. Foreign Policy of India: Problems and Paradoxes (на језику: енглески). Mohini Publishers & Distributors. ISBN 978-81-909928-1-7 — преко Google Books. 
• Landon, Perceval (1928). Nepal, Vol. 1. Public Resource. Constable & Co. (Edinburgh). ISBN 8-120-60724-4 — преко Internet Archive. 
• „National Population and Housing Census 2011 (National Report)” (PDF). Central Bureau of Statistics (Nepal). новембар 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2013. г. Приступљено 26. 11. 2012. 
• Hutt, Michael, ур. (2004). Himalayan 'people's War': Nepal's Maoist Rebellion (на језику: енглески). C. Hurst & Co.. ISBN 978-1-85065-722-4. Приступљено 18. 4. 2020. 
• Shaha, Rishikesh (1992). Ancient and Medieval Nepal. New Delhi: Manohar Publications. ISBN 978-81-85425-69-6. 
• Tiwari, Sudarshan Raj (2002). The Brick and the Bull: An account of Handigaun, the Ancient Capital of Nepal. Himal Books. ISBN 978-99933-43-52-3. 
• Crossette, Barbara (1995). So Close to Heaven: The Vanishing Buddhist Kingdoms of the Himalayas. New York: Vintage. ISBN 978-0-679-74363-7. 
• Dor Bahadur Bista (1967). People of Nepal. Department of Publicity, Ministry of Information and Broadcasting, Government of Nepal. ISBN 978-99933-0-418-0. 
• Murphy, Dervla (1968). The Waiting Land: A Spell in Nepal. Transatlantic Arts. ISBN 978-0-7195-1745-7. 
• Rishikesh Shaha (2001). Modern Nepal: A Political History. Manohar Publishers and Distributors. ISBN 978-81-7304-403-8. 
• Jane Wilson-Howarth (2012). A Glimpse of Eternal Snows: a family's journey of love and loss in Nepal. Bradt Travel Guides, UK. стр. 390. ISBN 978-1-84162-435-8. 
• Michaels, Axel; et al. (2016). . „Nepalese History in a European Experience: A Case Study in Transcultural Historiography.”. History and Theory. 55 (2): 210—232. doi:10.1111/hith.10797. .
• Garzilli, Enrica, "A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévi in 1923 to Hemarāja Śarmā Along With Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 21st Cent.: Famous Indologists Write to the Raj Guru of Nepal – no. 1), in Commemorative Volume for about 30 Years of the Nepal-German Manuscript Preservation Project. Journal of the Nepal Research Centre, XII (2001), Kathmandu, ed. by A. Wezler in collaboration with H. Haffner, A. Michaels, B. Kölver, M. R. Pant and D. Jackson, pp. 115–149.
• Garzilli, Enrica. „Strage a palazzo, movimento dei Maoisti e crisi di governabilità in Nepal”. Asia Major 2002. стр. 143—160. ,.
• Garzilli, Enrica. „Il nuovo Stato del Nepal: il difficile cammino dalla monarchia assoluta alla democrazia”. Asia Major 2005-2006. стр. 229—251. ,.
• Garzilli, Enrica. „Il Nepal da monarchia a stato federale”. Asia Major 2008. стр. 163—181. ,.
• Garzilli, Enrica (Nov. 2008). „La fine dell'isolamento del Nepal, la costruzione della sua identità politica e delle sue alleanze regionali”. ISPI: Istituto per gli Studi di Politica Internazionali. стр. 1—7.  . CVII ,;
• Garzilli, Enrica. „Le elezioni dell'Assemblea Costituente e i primi mesi di governo della Repubblica Democratica Federale del Nepal”. Asia Maior 2010. стр. 115—126. ,.
• Garzilli, Enrica. „Nepal, la difficile costruzione della nazione: un paese senza Costituzione e un parlamento senza primo ministro”. Asia Maior 2011. стр. 161—171. ,.
• Garzilli, Enrica (2012). „The Interplay between Gender, Religion and Politics, and the New Violence against Women in Nepal”. Ур.: J. Dragsbæk Schmidt and T. Roedel Berg. Gender, Social Change and the Media: Perspective from Nepal. Aalborg-Jaipur: University of Aalborg and Rawat Publications. стр. 27—91. ,.
• Garzilli, Enrica. „Nepal, stallo politico e lentezze nella realizzazione del processo di pace e di riconciliazione”. Asia Maior 2012. стр. 213—222. ,.
• Garzilli, Enrica (2015). „A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévy in 1925 to Hemarāja Śarmā along with Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 20th Century – Famous Indologists write to the Raj Guru of Nepal – No. 2)”. History of Indological Studies. Papers of the 12th World Sanskrit Conference Vol. 11.2. стр. 17—53. . Edited by K. Karttunen, P. Koskikallio and A. Parpola, Motilal Banarsidass and University of Helsinki, Delhi
• Garzilli, Enrica. „Nepal 2013-2014: Breaking the Political Impasse”. Asia Maior 2014. стр. 87—98. ,.
• Tiwari, Sudarshan Raj (2002). The Brick and the Bull: An account of Handigaun, the Ancient Capital of Nepal. Himal Books. ISBN 99933-43-52-8. 
• Kayastha, Chhatra Bahadur (2003). Nepal Sanskriti: Samanyajnan. Nepal Sanskriti. ISBN 99933-34-84-7. 
• Stiller, Ludwig (1993), , Nepal: growth of a nation  , HRDRC, Kathmandu, 1993, 215pp.

Спољашње везе

Влада

• Званични веб-сајт Владе Непала
• „Званични веб-сајт Непалске туристичке управе”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2021. г. Приступљено 13. 07. 2017. 

Опште

• Непал на сајту Би-Би-Си њуз
• „Непал”. The World Factbook (2026 изд.). Central Intelligence Agency. 
• „Непал”. Архивирано из оригинала 18. 5. 2009. г.. CS1 одржавање: Формат датума (веза) на сајту UCB Libraries GovPubs
• Непал на веб-сајту Curlie (језик: енглески)
• Непал на сајту Encyclopædia Britannica
• Непал (Викиатлас)
• Непал на сајту OpenStreetMap
• Кључне развојне прогнозе за Непал на сајту International Futures